Mihailović: Crna Gora može dostići rast ekonomije do pet odsto Reviewed by Momizat on . Ekonomija će u tekućoj godini ostvariti rast između četiri i pet odsto, ukoliko se nastavi trend iz prošle i prvog kvartala ove godine. Sve što se za sada dešav Ekonomija će u tekućoj godini ostvariti rast između četiri i pet odsto, ukoliko se nastavi trend iz prošle i prvog kvartala ove godine. Sve što se za sada dešav Rating: 0
You Are Here: Home » ZA SLIDER » Mihailović: Crna Gora može dostići rast ekonomije do pet odsto

Mihailović: Crna Gora može dostići rast ekonomije do pet odsto

Mihailović: Crna Gora može dostići rast ekonomije do pet odsto

Ekonomija će u tekućoj godini ostvariti rast između četiri i pet odsto, ukoliko se nastavi trend iz prošle i prvog kvartala ove godine. Sve što se za sada dešava upućuje da ima puno razloga za optimizam. To ne znači da treba da budemo na lovorikama i previše zadovoljni, ali u odnosu na ono što se događalo u periodu krize, prošla i ova godina predstavljaju značajne pomake u privrednom rastu što proizvodi i ostale efekte, kazao je u intervjuu Pobjedi prof. dr Božo Mihailović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta Crne Gore i novoizabrani predsjednik Saveza ekonomista Crne Gore.

“Sve što sam kazao prije pola godine smatram i danas. Prognozirao sam tada veći rast naše ekonomije veći nego bilo koja institucija, nego MMF, Svjetska banka i EK. Polazna osnova mi je princip kontinuiteta u ekonomiji koji sve drugo nadvladava, investicije i ostali parametri, pa sam sa sigurnošću saopštio da je projektovana stopa od 2,8 odsto potcijenjena i da će biti veća. Prošlogodišnji rast od 4,3 odsto najveći je od 2009. a među najvećim stopama je u Evropi. Međutim, da bi Crna Gora mogla da uveže neke stvari u ekonomiji potreban nam je rast od pet odsto, kojemu se, sudeći po podacima iz prvog kvartala od 4,5 odsto, približavamo. Smatram da će i rezultati na kraju prvog polugodišta biti takvi i da će se nastavii do kraja godine”, istakao je Mihailović.

On naglašava da Crna Gore ne smije da se dalje zadužuje za tekuću potrošnju i dodaje da je dobro je što je to Vlada podvukla.

“Prošla su zauvijek vremena zaduživanja te vrste. Po podacima iz marta, javni dug je 2,7 milijardi eura ili oko 60,6 odsto BDP spoljni je 2,2 milijarde, a unutrašnji oko 460 miliona eura. BDP je u prvom kvartalu ove godine bio 832 miliona, a prošle u istom periodu 773 miliona ili preko 60 miliona eura više. Kad se sve sagleda, smatram da imamo tolerantno zaduženje u odnosu na BDP. Oko duga se često čuju oprečna mišljenja, a ja ne smatram da je on najveći problem Crne Gore. Dug je teorijski i praktično “zao drug, ali ako se zadužujete za povećanje privrednog razvoja, onda to nije problem”, dodaje profesor.

Mihailović navodi da zaduženje Crne Gore od 500 miliona nije novi dug, nego odličan potez reprograma pod mnogo povoljnijim uslovima, što, kako ističe,  pokazuje da naša država ima mnogo pozitivniji imidž na međunarodnom tržištu nego prije nekoliko godina.

“Sve to govori da se u privredi i društvu dešavaju pozitivni pomaci. Crna Gora će u budućnosti morati da pravi strategiju da se značajnije razdužuje. Povećanje BDP na bazi realne ekonomije je jedini uslov za stvaranje uslova za razduživanje. To znači da što je više moguće povećamo izvoz. Uvoz teško možemo smanjivati jer je uvozna zavisnost prilično velika”, objašnjava on.

Prema riječima profesora Mihailovića Vlada premijera Duška Markovića je uradila mnogo za nepunih 20 mjeseci. Ali, dodaje on,  problema ima puno.

“I nemamo ih samo mi nego i region, EU… A mi kao mala ekonomija treba da uradimo što je do nas. Treba se usmjeravati na realnu ekonomiju, fokusirati na povećanje izvoza. Ako se nastavi ovakav odnos uvoza i izvoza, moraćemo u novo zaduživanje, koje bi moglo skupo da nas košta. Nezaposlenost je takođe problem i pored smanjenja. Rješavati ga treba povećanjem preduzetničke aktivnosti. Ali, ako država i finansijske institucije daju ponudu za pokretanje biznisa pod realnim uslovima i ako to administracija isprati kako treba onda ne priznajem nezaposlenost. Ulogu inicijatora na putu ka preduzetničkom društvu treba da ima država i finansijske institucije”, jasan je Mihailović.

Scroll to top