Categories
AKTIVNOSTI Aktivnosti udruženja članova SECG

Mihailović: Crnoj Gori treba novi model razvoja

Crnogorska ekonomija na kraju 2021. je u boljoj situaciji nego godinu ranije, ali daleko od toga da je u “blaženoj situaciji”. Crnoj Gori su potrebne integralne ekonomske reforme, u okviru kojih mora da traži novi model razvoja, ocijenio je profesor Ekonomskog fakulteta i predsjednik Saveza ekonomista Crne Gore Božo Mihailović za Gradski portal.

“Poseban problem u okviru programa “Evropa sad” je “revolucionarna” promjena u finansiranju zdravstvenog sistema. To je velika opasnost, pa neke stavke na strani prihoda mogu biti dovedene u pitanje, kao i funkcionisanje zdravstvenog sistema u cjelini”, upozorio je Mihailović, komentarišući rizike tog programa.

U kakvoj situaciji je crnogorska ekonomija na kraju ove godine? 

Crnogorska ekonomija na kraju 2021. godine je u boljoj situaciji nego što je bila godinu ranije. Kada to kažem, imam u vidu određene parametre. Prije svega — rast BDP-a, koji je za razliku od pada za oko 15 odsto u 2020, u trećem kvartalu ove godine bio 25,6 odsto. Treba istaći i ekonomski oporavak — ilustrovan sa 700 miliona eura od turizma, rast industrijske proizvodnje ove u odnosu na prošlu godinu; stabilnost finansija, kao posljedica rasta ekonomije i suficit budžeta u nekim mjesecima. Povećanje poreske discipline kod privrednih subjekata je treća karakteristika. Nedavno smo čuli izjavu direktorice Poreske uprave da je u posljednja dva mjeseca naplaćeno preko 300 miliona eura — to znači da se sve više osjeća poreska disciplina, što je veoma dobro. Tu bih istakao i smanjenje sive ekonomije, koja znatno učestvuje u BDP-u, ali predstoji još aktivnosti u ovoj oblasti. Četvrta važna karakteristika bila bi borba protiv organizovanog kriminala, koja jeste indirektna, ali daje određene rezultate.

Ipak, pozitivni trendovi nijesu dovoljni da bismo mogli reći da smo sada u nekoj “blaženoj situaciji”, jer mnogo tga može bolje.

Kakve su vrste reformi potrebne Crnoj Gori?

Crnoj Gori trebaju integralne ekonomske reforme, u okviru kojih mora da traži novi model razvoja. Onaj koji sada dominira u sekoru usluga nije dobar i to je vrlo osjetljivo — što se i pokazalo prošle godine. Učešće turizma u BDP-u je oko 25 odsto, a znamo da je turizam izuzetno osjetljiv na razne nepredvidive faktore, što se pokazalo i tokom pandemije koronavirusa.

Druga stavka u okviru reformi treba da bude jačanje realnog sektora, odnosno proizvodnje, koji je prošle godine bio jako mali u BDP-u, oko 23 odsto.

U okviru toga, posebno mjesto mora da zauzme poljoprivreda, koja je dugo zapuštena, a treba da bude jedan od oslonaca budućeg razvoja Crne Gore. Ne poljoprivreda “ralom i motikom”, nego ona koja se zasniva na znanju, finalizaciji, poštovanju struke i nauke, mehanizaciji. Crna Gora ne smije sebi dozvoliti da godišnje daje 400 miliona eura za hranu. To je nedopustivo i nemoguće izdržati.

Crna Gora dugoročno ima deficit trgovinskog i platnog bilansa, pa je od  januara do oktobra imala ukupnu spoljnotrgovinsku razmjenu od 2,4 milijarde, a pokrivenost uvoza izvozom 16,6 odsto — što je nedopustivo.

Taj točak mora da se pokrene, jer bi se samo razvojem poljoprivrede značajno smanjio uvoz. Tu spadaju domaći prozvodi, koji bi se plasirali tokom turističke sezone.

Važno je istaći i inflaciju, koja postaje svjetski problem. Više nego ranije, prisutna je u visokorazvijenim zemljama. Kovid je uticao na to da centralne banke “pumpaju” novac, kako bi mogle da riješe probleme. To se sada vraća kao bumerang.

Ona je u Crnoj Gori nominalno skoro 4 odsto, ali za određene osnovne proizvode za egzistenciju stanovništva, znatno je povećana i to je velika opasnost.

Kakve su posljedice ovogodišnjeg privremenog finansiranja i šta očekujete od kapitalnog budžeta za 2022?

Pozdravljam povećanje kapitalnog za 200-250 miliona eura, ali budžet mora biti operativni, socijalni i razvojni. Crna Gora mora da pokrene novi investicioni talas, a jedna od komponenti je kapitalni bužet. Podsjećam da je budžet za ovu godinu usvojen tek u junu i da je zbog toga došlo do poremećaja. Ako bi se to ponovo desilo, izazvalo bi silne negativne posljedice. Moguć je i rebalans u toku iduće godine, jer budžet nije Sveto pismo.

Budžet od 2 milijarde i 400 miliona eura privreda može podnijeti i mislim da ta sredstva možemo obezbijediti. Crna Gora može i više da se zaduži, ali ne za potrošnju, već programe koji će vratiti taj novac kroz razvoj u budućnosti.

Koji su najveći rizici kada je riječ o programu “Evropa sad”? 

“Evropa sad” je interesantan, ali problem je što u određenim segmentima, koliko je meni poznato, nijesu pravljene detaljne analize i model nije simuliran do kraja. Sa druge strane, mora se postepeno realizovati, iako mi sve želimo sad i odmah. Dobro je, pogotovo u uslovima inflacije, da se povećava minimalna zarada, ali bojim se povećanja nezaposlenosti kod mikro i malih preduzeća. Opasnost je i na prihodnoj strani — pogotovo za akcize. Razumijem koncept da se povećanjem akciza ublažava siva ekonomija, ali ona se ne može istrijebiti. Imamo iskustva sa povećanjem akciza na duvanske proizvode, siva ekonomija se tada automatski povećala, pa je ta odluka morala da se mijenja.

Dobro je povećati plate i penzije, kada se to stavi u kontekst razlike između potrošačke korpe i zarade, koja je sada oko 140 eura.

Poseban problem je “revolucionarna” promjena u finansiranju zdravstvenog sistema. To je velika opasnost, pa neke stavke na strani prihoda mogu biti dovedene u pitanje, a onda i funkcionisanje zdravstvenog sistema u cjelini.

Kako će se gašenje KAP-a odraziti na ekonomiju i spoljnotrgovinski deficit?

Nije važno je li KAP privatna kompanija ili ne, jer je aluminijumska industrija izuzetno važna. Riječ je o radnicima, njihovim porodicama, kao i dobavljačima, kojih je oko 200. Potrebno je polako ići sa takvim odlukama, iako mi volimo da ih donesemo na brzinu, često ne poštujući struku. KAP je učestvovao u crnogorskom izvozu između 15 i 17 odsto. To znači da bi njegovim gašenjem pokrivenost uvoza izvozom bila manja za 2 do 3 odsto. KAP direktno i indirektno tangira blizu deset hiljada naših građana!

To nije trafika da je otvorite i zatvorite; postoje troškovi gašenja, kao i troškovi pokretanja proizvodnje. Potrebno je istaći da sve države na svijetu pomažu aluminijskoj industriji i umjesto što se bavimo gašenjem, trebali bismo govoriti o povećanju proizvodnje aluminijuma.

Cijena aluminijuma je povećana za više od 40 odsto u ovoj godini, a povećana je i cijena struje. Ističem da nijedan kombinat ne može da egzistira na bazi berzanske cijene struje, već mora postojati dugoročni interes. Mi sada imamo pat poziciju. Razumijem i EPCG, koja ima svoju logiku, ali bilo je i drugih vremena kada je KAP plaćao struju više nego što bi moglo da se realizuje. Pozdravljam odluku da se radnicima isplaćuje 450 eura narednih šest mjeseci, ali to nije dugoročno rješenje. Veliko je pitanje gdje će ti ljudi pronaći posao. To su radnici iz proizvodnje. KAP ne bi smio da se ugasi, potrebno je naći rješenje. Međutim, izgleda da je ovaj moj stav zakasnio, ali ga i dalje uporno ističem.

V. Zeković